Samogrejni objekti nisu skuplji za gradnju od klasičnih kuća čvrste gradnje jer se ostvaruju određene uštede u građevinskom materijalu. Cena izgradnje samogrejne eko-kuće je slična ili približna ceni izgradnje klasičnih kuća čvrste gradnje koja se na tržištu Srbije kreću oko 450 evra/m2* bruto površine. Ova cena može biti manja ili veća u zavisnosti od odabira vrste i kvaliteta materijala i dodatne opreme, namene i funkcije objekta, tehnologije gradnje, organizacije izvođenja radova, lokacije gradnje, cena usluga izvođačkih radova na lokalnom tržištu itd.
Na primeru prizemnog stambenog objekta od 100m2 neto** tj. oko 125m2 bruto** površine, cena izvođenja građevinskih radova bi bila oko 125m2 x 450 evra = 56.250 evra na čega treba dodati PDV u slučaju angažovanja licencirane građevinske firme za izvođenje radova po sistemu "ključ u ruke”. Ova cena je informativnog karaktera i svi izvođači daju svoju tržišnu ponudu koje međusobno mogu biti dosta cenovno različite.
Preciznija računica cene koštanja samogrejne kuće po Vašoj idejnoj zamisli funkcije i namene može se saznati nakon analize idejnog rešenja i izrade prvog predmera i predračuna.
* okvirna cena sa najboljim materijalima i opremom: vodonepropusni beton, izlivanje beton pumpom, najkvalitetnija hidroizolacija, prozori za pasivne niskoenergetske objekte, keramika i parket I klase... U cenu od oko 450 evra/m2 bruto površine predviđeni su radovi na konstrukciji od vodonepropusnog armiranog betona kao stabilnijeg i dugotrajnijeg rešenja sa dodatnom hidroizolacijskom zaštitom, a u slučaju izvođenja zidova od klasičnih blokova/opeke cena radova može biti još niža.
** bruto kvadratura - spoljne mere građevinskog objekta (spoljni zidovi), neto kvadratura - ukupna korisna površina prostorija u objektu - bruto kvadrati su za oko 25% veći od neto kvadrata.

U okvirnu cenu od 450 evra/m2 bruto površine uključeni su svi građevinsko-zanatski (zemljani radovi, temelji, AB zidovi, ploča, hidroizolacija, termoizolacija, stolarija, unutrašnji radovi...) i instalaterski radovi (struja, voda, kanalizacija) neophodni za završetak kompletnog građevinskog objekta stambene samogrejne eko-kuće. Svi dodatni zahtevi investitora kao što su; ekskluzivnija stolarija, bravarija, keramika, parket, posebni zahtevi za uređenje enterijera, termo-mašinske instalacije i sistemi za dogrevanje, aktivni solarni sistemi (fotonaponski paneli i solarni kolektori), sistemi kućne automatike, instalacije vodovoda i kanalizacije koje zavise od komunalne opremljenosti lokacije (bunar, septička jama), spoljno uređenje dvorišta (ograda, staze, parking, zelenilo) itd. obračunavaju se i plaćaju dodatno na osnovnu cenu.

Kompletna cena izgrađene stambene samogrejne kuće je vrlo približna klasičnoj kući čvrste gradnje. Sav grubi građevinski materijal je skuplji za oko 20% (zbog izgradnje konstrukcije od armirano betonskih zidova), ali samogrejna kuća nema druge građevinske skupe elemente što pravi uštedu na materijalu i radnoj snazi. Kod samogrejne kuće nemate klasične duboke temelje, velike fasade (3 komada), krovnu konstrukciju, crep, oluke, gromobranske instalacije, prostorije za kotao i ogrev, grejne instalacije i radijatore, rashladne sisteme... Sa svom ovom uštedom cena u odnosu na klasičnu kuću je otprilike ista ili niža do 10%.

Izvođačke projekte i sve usluge oko projektovanja samogrejnih eko-kuća možete naručiti i dobiti od autora akademika Veljka Milkovića i stručnog tima zaduženog za implementaciju ove inovacije koji će Vam pružiti sve informacije i usluge i po Vašoj idejnoj zamisli namene i funkcije objekta izraditi svu neophodnu projektno-tehničku dokumentaciju za gradnju. Za više informacija pogledajte našu Ponudu.

Osnovna karakteristika koncepta samogrejne eko-kuće je da objekat bude samogrejan i da pasivno koristi sunčevu energiju. Stoga je najvažnija stvar kod ovog koncepta gradnje je da se poseduje plac južne orijentacije tj. da postoji mogućnost orijentacije prozora kuće ka jugu i da je plac dovoljne širine južne strane za izgradnju objekta željene kvadrature. Samogrejna eko-kuća je potrebna da bude okrenuta striktno ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja, jer južna strana ima najviše sunca u toku zimskog perioda. Idealno bi bilo da se poseduje plac sa blagim nagibom južne orijentacije, jer tada postoji mogućnost ukopavanja objekta čime se postiže veća akumulacija toplote i smanjuju oscilacije temperature.
Da bi se sagradio prizemni objekat od npr. 100m2 (osnova kuce bi bila 20 x 5m) okvirno bi bio potreban minimalni plac od nekih 875m2 (35 x 25m). Za spratni objekat veći od 100 m2 potreban je plac dimenzija 40 x 30m odnosno 1200m2.

Samogrejne objekte je u principu moguće graditi svugde gde su zadovoljeni uslovi za gradnju pa i u ravnici, brdskim i planinskim područjima. Kod odabira placa za gradnju bitno je samo da teren nije plavan i da nema visokih podzemnih voda što svakako nije dobro ni za jednu kuću. Za gradnju kuće uvek se bira najviša tačka na terenu da bi se izbegli ovi problemi. U slučaju da na placu postoje visoke podzemne vode, tvrda (kamenita) zemlja ili druge nepogodnosti koje sprečavaju ukopavanje objekta, samogrejna kuća se projektuje i gradi iznad nivoa tla. Kad nema podzemnih voda, najbolje je samogrejnu kuću ukopati delimično u zemlju na dubinu do 1 metra. U brdskim i planinskim područjima, gde ne postoji opasnost od klizanja zemljišta, mogu se graditi objekti na sprat sa višim i nižim delom (terasasto-kaskadna gradnja).

Po važećim propisima Republike Srbije (a i drugih država), za sve građevinske stambene objekte danas je potrebna dozvola za gradnju, tako i za samogrejne eko-kuće.

Izgradnja samogrejne kuće traje koliko i izgradnja svake druge kuće do 120 radnih dana vremenski pogodnih za rad tj. u standardnom roku tokom jedne građevinske sezone koji daju izvođači radova za ovakve vrste stambenih objekata.

Izgradnja po sistemu „ključ u ruke" je moguća, jer VEMIRC - Biro za zelenu arhitekturu ima mogućnosti, u zavisnosti od lokacije gradnje, da pruži kompletni projektni menadžment na izgradnji samogrejnih kuća. Za više informacija pogledajte našu Ponudu.

Do sada je izgrađeno desetak kuća po konceptu samogrejne eko-kuće Veljka Milkovića sa zemljanom zaštitom i/ili reflektujućim površinama, a prva je nastala 1979. godine u okolini Novog Sada, Srbija. Najveća izvedena spratna kuća ima oko 120m2 neto stambene površine, a najmanja oko 30m2. Fotografije i video snimke primera izvedenih kuća možete pogledati u galeriji Izvedenih objekata.

Dosadašnji izvedeni objekti su izgrađeni kao privatni stambeni objekti u kojima vlasnici žive sa svojim porodicama. Zbog karaktera privatnog objekta i poštovanja privatnosti stanara, VEMIRC – Biro za zelenu arhitekturu i autor akademik Veljko Milković trenutno nemaju mogućnosti da organizovano vode zainteresovane u obilaske i terenske prezentacije izvedenih objekata.
VEMIRC – Biro za zelenu arhitekturu trenutno realizuje projekat izgradnje promo objekta u Novom Sadu koji će, kad bude sagrađen, biti javnog karaktera i svi zainteresovani će u svakom momentu moći da ga obiđu i uživo upoznaju sve prednosti i karakteristike ovakve gradnje. U međuvremenu, u foto i video galeriji Izvedenih objekata možete pogledati fotografije i snimke izvedenih samogrejnih kuća i poslušati iskustva njihovih stanara.

Samogrejne kuće se projektuju kao prizemne, spratne, razvučene, kaskadne, ukopane u brdo ili njihove varijacije. Svi prozori na prostorijama kuće (dnevna soba, spavaća soba, dečije sobe, kuhinja, trpezarija itd.) orijentišu se kao istoj strani sveta - ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja. Da bi svaka prostorija u kući imala dovoljno sunčevog svetla i toplote, objekat se tako projektuje da je njegova dubina maksimalno 5-6 metara, a širina koliko to maksimalno dozvoljavaju dimenzije placa ili koliko je to želja investitora. U slučaju željene prizemne kuće od 80m2, osnova prizemnog objekta bi bila 16 x 5 m, a u slučaju spratne kuće od 120 m2 osnova prizemlja bi bila 12 x 5 m. Veličina placa (ako ga posedujete) bi odredila mogućnosti maksimalne gradnje po širini, pa s tim u vezi i odluka da li bi to bio prizemni ili spratni objekat shodno željenoj kvadraturi.

U pogledu maksimalnih dimenzija (kvadrature) samogrejnih kuća nema ograničenja, ali je jedino potrebno obezbediti nešto veći tj. dovoljno velik plac za gradnju. Npr. za veće objekte od 200-300m2 potreban je plac širine južne strane od minimum 50m.

Samogrejne kuće se u građevinskom smislu ne razlikuju od bilo koje druge klasične kuće; imaju temelj, 4 zida, gornju ploču, prozore sa jedne strane prostorije itd. U pitanju je klasična čvrsta gradnja koja se, u arhitektonskom smislu, razlikuje od klasičnih kuća samo što iznad plafona, umesto krovne konstrukcije sa crepovima, ima tkz. zeleni krov - zemljani omotač sa travom na krovu i oko kuće sa tri strane, sem sa južne na kojoj su prozori.
U energetskom smislu, samogrejna ekološka kuća je suštinski različita od klasične kuće prvenstveno zbog potpuno nove visoko efikasne koncepcije grejanja i hlađenja prostorija i maksimalnog iskorišćenja energije. više informacija

Ne. Samogrejne kuće su objekti čvrste gradnje čija se konstrukcija izvodi od čvrstih materijala (beton, cigla, blokovi, drvo...) kao kod klasičnih kuća, ali se za razliku od klasičnih kuća, umesto krova sa crepovima, prekriva zemljanim slojem sa travnjakom sa svih strana kuće (oko 50 cm na krovu) sem sa južne na kojoj se nalaze prozorski okviri.

Samogrejne kuće nisu podzemni objekti i ne grade se pod zemljom. Grade se u nivou tla i samo su umesto drvenog krova ogrnute (natkrivene) zemljanim slojem koji pokriva kuću sa 3 strane radi boljeg termičkog efekta; bolje akumulacije toplote i prirodne rashladjenosti objekta (zbog konstantne temperature zemljišta od oko +12°C tokom čitave godine).
Na onim terenima gde je to pogodno (gde nema visokih podzemnih voda), samogrejne kuće se mogu ukopavati do 1m od nivoa tla radi izbegavanja temperaturnih kolebanja i niskih temperatura koje ne prodiru u duboko u zemlju.

Zbog orijentisanosti svih unutrašnjih prostorija ka suncu, u samogrejnoj kući čak ima više dnevnog svetla nego u klasičnim kućama te se time postiže direktna ušteda u električnom osvetljenju od oko 30%. Faktor povećanja sunčevog zračenja u samogrejnom objektu je ovako i do 2,5 puta veći nego kod klasičnih kuća.

Samogrejna eko-kuća je tako projektovana da sunce zbog svog visokog položaja na nebu u potpunosti sija iznad samogrejne kuće i sunčevi zraci od 15. maja do 25. avgusta ne ulaze kroz prozore u kuću (mogu i to po potrebi sa zakretanjem donjih kapaka). To je postignuto specijalno projektovanim reflektujućim površinama koje su ugrađene iznad i ispod svakog prozora i koje drže objekat u senci. više informacija
Visoke spoljne temperature preko +34°C podižu temperaturu u kući sa +24°C na maksimalno +28°C što se može lako podneti i to se izuzetno desilo u praksi 2008. godine kada je napolju bilo +42°C. Jedina energetska briga preko leta jeste negovanje travnjaka na krovu. Potrebno je često zalivati travnjak na krovu kuće kako ga sunce ne bi spržilo, zbog čega se izvode prskalice na krovu.

Akumulaciji toplote u samogrejnoj kući posvećuje se velika pažnja jer upravo od akumulacije će zavisiti i krajnji kvalitet stanovanja odnosno smanjenje dnevnih oscilacija temperatura vazduha. Akumulacija zavisi od mase svih termički neizolovanih unutrašnjih zidova. Na primeru spratnog objekta, to su svi pregradni zidovi i cela međuspratna armirano betonska ploča. Korisno je radi povećanja mase izvesti i celo prizemlje sa izolovanim plivajućim betonskim podom kao i celo kupatilo, a u takve podove se može ugraditi alternativno podno grejanje. Ovo su rešenja za potrebnu akumulaciju odnosno smanjenje velikih dnevnih oscilacija temperatura za vreme sunčanih dana. Treba napomenuti da postoji relativan problem navikavanja ukućana na veliki dnevni porast temperature vazduha u samogrejnoj kući. Na primer, u januaru i februaru u 14h temperatura može dostići (sa jutarnjih +18°C) i do +26°C za vreme sunčanih dana, bez obzira kolika je spoljna temperatura (na primer i od -15°C). Ova specifičnost samogrejne eko-kuće se može smatrati i dodatnim konforom, jer stanarima pruža mogućnost da se usred zime sunčaju dva sata uz prozor uz pravi letnji osećaj.
Problem nedeljnih, pa čak i višemesečnih oscilacija od velikih hladnoća ili velikih letnjih vrućina je u potpunosti rešen sa ogromnom akumulacijom toplote i velikom temperaturnom inercijom sistema koji koristi masu nasute i ukopane zemlje oko ove spratne kuće od čak 500 tona.

Samogrejna eko-kuća je okrenuta ka jugu, tako da od kraja avgusta do sredine maja „hvata“ svaki topliji zrak sunca, stvarajući uslove da i po najvećoj zimi, na -20°C, u prostranom dnevnom boravku u prizemlju i spavaćim sobama na spratu bude ugodnih +20°C do +24 °C. Proračun zagrevanja napravljen je tako, da maltene celo leto u samogrejnu kuću ne ulazi sunce. Prozori su postavljeni tako da prvi sunčevi zraci počinju da se se prikradaju unutra tek oko 20-tog avgusta, da bi u maju ponovo sasvim prestali da ulaze u kuću. Zato u samogrejnoj kući leti nije potrebno nikakvo hlađenje, jer je najveća temperatura u kući leti oko +25°C, i to za vreme julskih vrućina, inače se ustali na oko +24°C.
U izvedenom spratnom stambenom objektu (120m2), usvojene unutrašnje temperature prostorija prilkom projektovanja su bile: zimi, min. srednja dnevna temperatura od +20°C, i leti od max. +27°C (srednja dnevna temperatura znači da na primer zimi u 14h može biti +23°C i do jutra da ona padne do +17°C, što se zimi po sunčanom danu redovno i dešava). Leti je temperatura skoro konstantna sa dnevnim kolebanjem od ukupno 2°C.
Osnovna ideja je da u zimskom periodu, kada je sunce nisko na nebu, imamo maksimalnu insolaciju, dok je leti, zbog odgovarajuće konstrukcije strehe, kuća u senci. Kada je zimi napolju -10°C, temperatura zemljišta kojim je samogrejna kuća prekrivena iznosi u proseku + 12°C.
Maksimalno zračenje sunca i pravi efekat koji je postignut proračunom, postiže se oko 15. januara. Tada je cela samogrejna kuća u suncu koje prži, blješti, greje sve do tri sata popodne.
Sa južne strane objekta javlja se toplotna barijera i tu se sneg brzo topi. Kod izvedenog spratnog objekta, posađena ruža uz južnu fasadu cveta i u januaru, jer to je najtoplija tačka kuće. Kada napolju imate -5°C, u toj tački gde ona cveta je +5°C.

U samogrejnim kućama zimi je najtoplije u januaru, koji tradicionalno ima dosta sunčanih dana. Kada zimi imate sunca jedan dan, u samogrejnoj kući vam je toplo ne samo tog, već i narednog dana, makar bilo i oblačno. Ako imate dva sunčana dana, onda otprilike još dva dana uživate u toj sunčevoj toploti. Kako se pokazalo u praksi, dovoljno je svega sat-dva sunca pa da kuća bude zagrejana. Kolika će ušteda u grejanju biti zavisi od razmaka između sunčanih dana. Za vreme blagih zima s mnogo sunčanih dana možete da se prođe s neznatnim dogrevanjem. Samo kada se zimi zaređaju oblačni dani u nizu, potrebno je uključiti sistem dogrevanja. Naravno, ovo dogrevanje se ne koristi svih 24h dnevno i ne koristi se uopšte za vreme sunčanih dana, već prosečno oko 50%, za period dogrevanja koji najduže traje 120 dana.
Za tri najljuća zimska meseca se u izvedenoj spratnoj stambenoj kući (120m2) potroši oko 1.000 kWh mesečno za dogrevanje.
Ko voli da mu u stanu bude svežije, nikakvo dogrevanje mu ne treba jer temperatura ne pada ispod dvadesetog podeoka. Ukoliko stanari vole ovakvu malo nižu temperaturu, +19°C ili +20°C, može da se izdrži kad je zima blaža, recimo, mesec dana da ne mora ništa da se dogreva. Ali kada su zime jače, mora se u proseku svaki drugi ili treći dan malo dogrevati. U tom slučaju se isplati čak i dogrevanje na struju. U izvedenom spratnom objektu, spavaće sobe na spratu se nikada ne dogrevaju, jer je udobno spavati zimi na +20°C pošto za spavanje i ne treba da bude toplije, dok je u prizemlju +24°C ili +25°C, a ako je sunčan dan imate zimi i čitavih +27°C, bez ikakvog dogrevanja. Po rečima stanara, za njih je pravi raj kada je napolju sunčano i na -20°C, samo da nije oblačno.

U praksi se za dodatno grejanje celokupne spratne samogrejne kuće od 120 m2, (osim osnovnog, koje je direktno-solarno) koristi: butan-gas sa dve peći od po 2 kW i to po potrebi za oko 30 najhladnijih oblačnih dana godišnje i kao uobičajeno (osnovno) dogrevanje (do 120 dana godišnje) sa električnim podnim grejanjem od samo 2kW + 1 kW. Naravno, ovo dogrevanje se ne koristi svih 24h dnevno i ne koristi se uopšte za vreme sunčanih dana, već prosečno oko 50%, za period dogrevanja koji najduže traje 120 dana.
Kao efikasno rešenje za dogrevanje mogu se koristiti i inverter klima uređaji u režimu grejanja, jer klime su najekonomičniji uređaji što se tiče potrošnje struje i energije koju emituju; koeficijent iskorišćenja je oko 3-4 što znači da ako klima uređaj troši 1kW električne energije on će emitovati oko 3-4kW toplotne energije za dogrevanje (ovi koeficijenti zavise od spoljašnje temperature).
Takođe, u skladu sa željom investitora može se koristiti i bilo koji klasičan skuplji konvencionalni sistem dogrevanja.

Za izolovanost od vlage koristi se sva uobičajena zaštita od vlage koja se postavlja pre zatrpavanja objekta zemljanim slojem: hidroizolacijske nepromočive membrane, geotekstil, drenažna folija, PVC folije, premazi i slično. Kao osnovna hidroizolacija, preporučuje se da se koristi vodonepropusni liveni beton. Ovakva hidroizolacija nema potrebu da se povremeno obnavlja, jer osnovna hidroizolacija je sastavni deo betona i traje dok traje beton dok je druga, zaštitna hidroizolacija od membrana, folija i premaza takođe veoma dugotrajna jer je zaštićena od niskih temperatura i sunca debelim slojem zemlje.

Kod samogrejnih eko-kuća koristi se prirodna ventilacija kroz otvorene prozore i vrata. Ventilacija je efikasno rešena u praksi, na primeru spratnog objekta, sa običnim prozorima dole i gore, što je sasvim dovoljno. Za ventilaciju kuhinje koristi se običan kuhinjski aspirator iznad šporeta sa spoljnim izbacivanjem vazduha. Kupatilo ima standardan prozor 120 x 80 cm što je sasvim dovoljno da za 10 minuta sva para izađe napolje. Vlage i buđi nema uopšte jer se koriste gipsani zidovi koji su besprekorni za regulaciju vlažnosti.

Idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće - solarne zemunice je akademik Veljko Milković, istaknuti istraživač i pronalazač iz Novog Sada koji je još 1977. godine podneo prvu patentu prijavu na ovu temu. Za više informacija o nastanku pogledajte deo Istorijat inovacije.

Koncept samogrejne eko-kuće je važećim patentom i drugim pravima zaštićeno tehničko-tehnološko rešenje i bez saglasnosti autora koncepta i nosioca patentnih i autorskih prava, akademika Veljka Milkovića, nije moguće vršiti komercijalnu eksploataciju istog (izgradnju građevinskih objekata za sopstvene ili potrebe trećih lica) kao i tehničku razradu koncepta u formi projektovanja (izrade projektno-tehničke dokumentacije) i distribucije i prodaje istog trećim licima.

Više informacija o samogrejnim eko-kućama možete pronaći u knjigama „Solarne zemunice - dom budućnosti" i „Ekološke kuće".